Konverzija tradicionalnih poljoprivrednih objekata u Engleskoj

Tendring okrug sadrži preko 1300 zavedenih objekata, od kojih su mnogi tradicionalni ambari i farme. Pored toga postoji potencijalno više stotine istorijskih, ali nezavedenih tradicionalnih poljoprivrednih zgrada koje doprinose značajnosti ove oblasti ruralnog karaktera.

Zemljoposednici i farmeri imaju mnogo takvih zgrada pretvorenih u druge svrhe, uključujući i komercijalne, odmor ili stambenu upotrebu. Međutim, postoji zabrinutost da u nekim slučajevima takve konverzije mogu rezultirati narušavanje karaktera i izgleda originalnog istorijskog objekta, njegovog okruženja i da ima negativan uticaj na pejzaž i okolinu.

Eseks Kaunti Savet izdao je nekoliko dokumenata sa normama i pravilima u vezi konverzije ambara i drugih farmskih objekata 1980- ih i u nekim situacijama se još uvek koristi. Agencija za očuvanje engleske baštine je takođe izdala nekoliko priručnika na ovu temu i Savet apeluje na sve investitore i izvođače da se konsultuju sa ovim priručnicima.

005

Tendring Okrug ima značajan broj poljoprivrednih istorijskih objekata, od kojih su mnogi zakonom zaštićeni kao objekti od posebnog arhitektonskog i istorijskog značaja. Često oni pripadaju arheološki značajnim domaćinskim i poljoprivrednim naseljima, u nekim slučajevima datiraju iz vremena normanskog osvajanja. Oni su vitalni element u definisanju karaktera sela, i izvor za razumevanje razvoja poljoprivrednog i tradicionalnog građevinarstva u Okrugu.

039

Pogled na jednu od učestalijih postavki tradicionalnih farmi

Kao rezultat promena u opštoj poljoprivrednoj praksi, mnogi od ovih ambara i drugih objekata su postali suvišni, iako su često iskorišćeni kao mala skladišta i za druge potrebe. Neizbežno, bez ekonomskog korišćenja, mnogi sada pate od propadanja , neki su već i nestali, a mnogima je promenjena namena. Ove građevine predstavljaju neprihvatljivu štetu ukoliko se ovaj proces promena ne može uspešno upravljati.

024 038

Čest prizor istorijskih objekata

Najbolje za korišćenje istorijskih objekata na farmama je bliska ili ista funkcija za koju je zgrada bila namenjena, ali u mnogim slučajevima su zahtevane radikalnije promene funkcije. Iskustvo tokom proteklih trideset ili više godina je pokazalo da su neke konverzije, posebno stambene, potencijalno veoma štetne po očuvanje karaktera krajolika. Neke su rezultirale uništavanjem istorijskog značaja objekta, koji su morali biti izbačeni sa liste istih zbog konverzije u stambene svrhe.

Kako bi se prevazišla kriza suvišnih poljoprivrednih zgrada, Eseks Kaunti Savet ima u prošlosti sačinjena tri seta smernica koje odražavaju promenljive percepcije problema. Godine 1979. objavio je “ Eseks sela, istorijski ambari „,  sa detaljnom procenom trenutne situacije u kome je zatim opisao istorijski značaj ambara i dao smernice za alternativne upotrebe. Dalja uputstva “ Rezidentalna konverzija ambara, Dopunski saveti za planiranje „, pojavila su se 1984 dajući primere dobre. Prakse za popravke i konverzije. Ovo je praćeno 1989. dokumentom “ Konverzija istorijskih ambara, Korak dalje „, rezultat detaljne istrage šema konverzija ambara tada sprovedenih. Obzirom da ih pre konverzije vidi kao potencijalno pozitivan korak u očuvanju poljoprivredne zgrade, ovaj dokument je izrazio zabrinutost zbog značajnog uticaja rezidentalne konverzije na karakter ambara Eseksa, to je najčešća promena namene predata na razmatranje lokalnim vlastima planiranja u Eseksu. Ove smernice su dokumenti usvojeni pred Okružnim većem za potrebe kontrole razvoja.

Skorije, Agencija za očuvanje engleske baštine je sprovela istraživanje o regionalnim poljoprivrednim objekatima, na osnovu koga je objavila nove smernice 2006. „Konverzija Tradicionalne farme : Vodič za dobru praksu “ i „ Poljoprivredni istorijski pejzaž, Briga o poljoprivrednim objektima „.

007

ZNAČAJ OBJEKATA

Istorijska perspektiva

Ambari su građeni da obezbede skladištenje poljoprivrednih proizvoda u svim vremenskim prilikama, obično snoplja kukuruza koji su slagani na tavanici u podnožju krova. Bogati zemljoposednici su imali velike ambare ječma sa pet brodova ili više u XII veku. Tokom XVI i XVII veka, mala i srednja gazdinstva imala su ambare kao i obično sa tri broda. Oni su pravi mali srednjovekovni ambari čiji su ostaci retk . Poljoprivredni prosperitet u XVIII veku uticao je na izgradnju i rekonstrukciju mnogih. Starih salašnih zgrada, osim ambara, gotovo i da nema. Do XIX veka farme svih veličina postaju opremljene žitnicama, štalama i fijakerima. Model stočarskih farmi sa magacinskim objektima sistematski karakteriše razvoj poljoprivrede u XIX veku i odražava visoke poljoprivredne prihode i sistemski pristup poljoprivredi.

051

Ambar spojen sa štalom

Karakter i uticaj objekata na Tendring Okrug

Istorijski farmerski kompleksi i njihove zgrade prave veliki doprinos na bogatstvo raznovrsnosti karaktera Tendringa. Ambar je često najveća zgrada u postavci, pored crkve. Njegov jednostavan oblik i jaka arhitektonska forma čini ga prepoznatljivim. Krov dominira nad zidovima, posebno u velikim ranim koje su jednobrodne i imaju niske strehe, čije su fasade prazne i bez prekida, osim kod trema.

Do krajaXIX veka za izradu objekata korišćeni su drveni ramovi. Pre toga je iskorišćenost opeke bila visoka. Industrijalizacijom hrast i brest su zamenjeni mehanički sečenim mekim drvetom koji su uvoženi iz inostranstva . Krovovi su prekriveni običnim opekarskim pločicama, tako su rađeni i u Srednjem veku. Slična krovna obloga ako ne i ista bila je iskorišćena za ostale manje i veće zgrade. Podovi su danas betonirani, ali su ranije uglavnom bili od zemlje a negde se mogu naći i odrađeni u asfaltu. Korišćeni su i opeka, kamen i lomljeni kamen, ali su retki opstali. Zidovi srednjevekovnih ambara izvedeni su od pruća i premazne ispune. Za oblaganje zidova korišćene su letve i retko kada su bili malterisani. Otvori su minimalni i određuje ih namena objekta, pa obično postoje samo dvoja vrata jedna naspram drugih u centralnom brodu, kao i obično bez prozora. Enterijer ima dosta zajedničkog sa parohijskom crkvom. To su veliki otvoreni prostori sa jasno vidljivom konstrukcijom. Svodovi i noseća konstrukcija tavanice dominiraju i artikulišu prostor.

014

045

Varijacije ambara

Ostali objekti tradicionalnog farmskog kompleksa su uglavnom jednostavnog funkcionalnog sklopa napravljeni od lokalih raspoloživih materijala, kao i na ambarima, za pokrivanje su korišćene opekarske pločice koje imaju češću primenu od crepa.

001

002

Glavni građevinski materijal je bio drvo

Konzervacija objekata

Efikasna konzervacija zahteva potpuno razumevanje objekta i njegov kontekst, uključujući istorijski razvoj lokacije i arheološke implikacije bilo kakvog rada koji se može preduzeti. Popravke treba da se rade na specifičan i izuzetno pažljiv način, korišćenjem odgovarajućih materijala i tehnika. Ako se to ne uradi, može da utiče na specijalni karakter ili istorijski interes zgrade.

Preliminarne savete treba tražiti na predloženim radovima. Izmene koje utiču na karakter zgrade, uključujući i upotrebu različitih materijala, će zahtevati saglasnost za izgradnju iste. Gde je to moguće, gde nema truleži materijal se treba popraviti, nikako zameniti. To se naročito odnosi na drvene ramove ambara. Ambari i druge poljoprivredne zgrade moraju obezbediti esencijalni dom za zaštićene vrste kao što su ambarske sove i slepi miševi, a procena od strane kvalifikovanih stručnjaka se treba sprovesti pre nego što se radovi preduzmu.

ivy-farm-barn

Ajvi farma je u potpunosti konzervisana

NOVA NAMENA

Ambari su objekti koji su najpodložniji promenama. Uglavnom su proizvod želje očuvanja obeležja ruralnog krajolika, a i rezidentalna konverzija je najprofitabilnija alternativna funkcija i predstavlja priliku za oživljavanje i razvoj sela koje je inače otežano postići zbog politike planiranja.

Najvažnije prilikom konverzije ovakvih objekata je očuvanje uspomene na seoske zanatlije koje su ih prvobitno gradili i zadržati posebno važne lolaklne karakteristike i materijale. Očuvanje navedenih sekvenca pruža dokaze o istoriji i razvoju sela. U principu, cilj bi trebalo da bude optimalna identifikacija održive upotrebe koja je kompitabilna sa materijalima, enterijerom i istorijskim značajem objekta.

Uzimajući u obzir pređašnja iskustva sa narušavanjem istorijskih obeležja prilikom rezidentalne konverzije objekata, takva vrsta je poslednja funkcija kojoj se prilazi. Teži se da takav vid bude u sekundarnom planu kada je neizbežna i to da akcenat bude postavljen na poslovne ili komercijalne funkcije. Eseks Kaunti Savet dozvoljava čisto rezidentalne konverzije samo ako ne postoji praktična mogućnost za bilo kakvu drugu vrstu funkcije.

013

UPUTSTVA VLADE

Tradicionalni farmski magacinski objekti su deo seoskog nasleđa i jedan od glavnih pečata karaktera, lepote i raznovrsnosti na selu. Ove istorijske strukture predstavljaju i značajnu investiciju utrošene energije i materijala, a njihovo rušenje ili zamena zahtevalo bi veliko reinvestiranje ovih resursa. Te je s toga, ovakva vrsta objekata je predmet zakona za očuvanje, zaštitu i održivost. Ovo se može postići kombinacijom pravila za konzervaciju, politike ruralnog razvoja i zakonom za iskorišćenje planiranog zemljišta. Na osnovu odluke, izrada bi trebalo da :

–  štite funkcije, postavke kulturnog značaja i interese divljeg životinjskog sveta tradicionalnih poljoprivrednih objekata

–  zadrži udeo u doprinošenju tradicionalnih farmi lokalnoj posebnosti i seoskom karakteru

– očuvanje životne sredine koju su stvorile godinama u nazad tradicionalne farme promovisanjem njihove dugoročne upotrebe

Agencija za očuvanje engleske baštine i “ Prirodna Engleska “ veruju da polazna tačka za buduće zakone mora biti razumevanje karaktera, stanja i osetljivosti na promene poljoprivrednih objekata i odnosa podesnih mesta za građenje poljoprivrednih objekata na širem pejzažu. Karakterni okvir, koji razvija razumevanje resursa u najširem mogućem kontekstu, treba da obezbedi kontekst za buduće donošenje odluka. Postojeći pristupi karakterizaciji sela stoga treba a obuhvate više sistematsku analizu izgrađene ruralne baštine.

010

UPUTSTVA DIREKCIJE ZA LOKALNO PLANIRANJE

Zamena i konverzija

Odluke koje se tiču individualnih prijava za zamenu ili konverziju tradicionalnih farmskih objekata nalaze se u strateški izrađenom dokumentu koji je odradila agencija „Razvoj planova “ i “ Dopunska dokumenta o planiranju „. Takvi dokumenti treba da identifikuju ključne karakteristike koje doprinose arhitektonskom i istorijskom značaju lokalne osobenosti. Gde je lokalna vlast uverena da tradicionalna farma više nema održiv tok i nisku poljoprivrednu upotrebu, može dozvoliti konverziju za novu upotrebu. Ove upotrebe obuhvataju :

–  nepoljoprivrednu industrijsku upotrebu ( npr. radionica ili jedinice za skladištenje )
–  za potrebe zajednice
–  aministrativni prostor
–  hotelski smeštaj
–  rekreativne i/ili obrazovne svrhe
–  stanovanje

Priznaje se da neke od ovih alternativnih upotreba mogu biti više štetne kulturnom značaju individualnih objekata ili cele farme od drugih. U mnogim slučajevima, konverzija u radionicu, laku industriju ili skladište može biti više uspešna nego konverzija u stambenu, maloprodajnu i administrativnu upotrebu. Rezidentalne konverzije se smatraju najštetnijim zbog uticaja na istorijske karakteristike objekta, što se najviše odražava u načinu završnih obrada i samog tretiranja prostora, što ugrožava istorijsku čitljivost zgrade.

Kod osetljivih pejzaža, generalno je manje nametljivo i održivije da se koristi prilagođena tradicionalna zgrada nego da se izgradi nova. Predlozi o rušenju objekata tradicionalne farme i zameniti ih novim strukturama će uvek biti pažljivo nadzirani. Gde su predloženi novi objekti na farmi, mora se ramotriti njihov uticaj na istorisku vezu poljoprivrednih i autohtonih objekata, farme kao celine i okolni pejzaž, uporedo sa potrebama farmskog poslovanja. U nekim slučajevima, naravno, novi objekti se mogu izgraditi bez potrebe da se podnosi zahtev za građevinsku dozvolu.

Prilikom ocenjivanja molbe za konverziju Savet traži projekat koji : zadržava što više istorijskih materijala i isto toliko funkcija od interesa što je moguće, poštuje poljoprivredni karakter objekata, uključujući sopstvenu robusnost i jednostavnost dizajna, štiti farmske građevine i pejzaž i njenu povezanost sa farmom, i čuva zaštićene vrste. Upotreba materijala iz održivih izvora treba da bude promovisana, zajedno sa merama u cilju obezbeđivanja energetske efikasnosti, gde se oni mogu postaviti bez uticaja na karakter zgrade. Značaj individualnih objekata za zaštićene i druge vrste takođe treba uvek uzeti u obzir u ranoj fazi u bilo kom projektu konverzije.

Kako bi se obezbedila šema koja poštuje tradicionalni karakter farme, jednostavnost pristupa treba da bude u kombinaciji sa visoko kvalitetnim dizajnom u cilju da zadrži i jasno definiše ključne karakteristike, a naročito :

–  materijal za i izradu i obradu zidnih površina
–  šema postojećih vrata i prozora
–  krovni oblik, materijal i detalji
–  smanjuje potrebu za novim spoljnim otvorima, pažljivom obradom karaktera unutrašnjeg prostora
–  istorijske karakteristike, uključujući obradu vrata i prozora, izložene krovne konstrukcije, podne strukture, opreme, podnih obloga
–  značajnost aspekta unutrašnjeg rasporeda
–  istaknuta uzvišenja
–  situacija, uključujući čvrsti pejsaž i prateće objekte i pružanje usluga, kao i njen odnos prema pejzažu
–  granice i materijali korišćeni za izradu čvrstog pejzaža

Problem autoputeva, transporta i servisiranja može da bude glavna prepreka za ponovne upotrebe mnogih tradicionalnih poljoprivrednih objekata, posebno za poslovnu upotrebu, a posebno u udaljenim područjima. Na mestima na kojima se nalaze ugroženi objekti od velike istorijske vrednosti koje bi benefitirale ponovnom upotrebom, lokalne vlasti bi trebalo da razmisle o skretnicama sa regularnih visoko prometnih saobraćajnica kako bi olakšali život objekta.

016

Izuzeci prilikom konverzije

Veoma mali broj tradicionalnih poljoprivrednih objekata su takvi istorijski ili arhitektonski značajni element engleskog nasleđa koje bi trebalo da budu konzervirani bez promene za dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Čak i ako oni postaju tehnološki višak, oni bi trebalo da se održavaju i čuvaju u dobrom stanju. Donacije mogu biti dostupne iz javnih fondova, ili, izuzetno, primereno omogućavajući razvoj treba razmatrati u skladu sa aktuelnim vođstvom.

Istorijske prateće strukture često povećavaju grupnu vrednost tradicionalnih poljoprivrednih objekata i od značaja su na svoj poseban način, ali one su nedovoljno zastupljene u statutarnim listama. Nekima, kao što su barake za kolica, mogu se lako naći nove funkcije, ali druge, posebno svinjci i golubarnici, često nisu pogodne za ponovnu upotrebu zbog male veličine ili posebnog karaktera i zbog toga su u većem riziku zanemarivanja i zanemarivanja zbog većih poljoprivrednih objekata. Prilikom izdavanja dozvole za projekat konverzije treba osmotriti interes farme kao grupe i, gde god je to moguće, treba tražiti plan tretiranja pratećih objekata.

029

Crkva koja se nalazi na jednoj od farmi

Konverzija za rezidentalnu namenu

Lokacija poljoprivrednog gazdinstva je suštinski deo pejzažnog karaktera i varira na lokalnom nivou. Neke oblasti se tradicionalno odlikuju kroz udaljena gazdinstva na otvorenom selu, druge po gazdinstvima u zaseocima i selima sa jasno vidljivim granicama. Generalno, tradicionalne farme koje se nalaze u naseljima pogodnije su za konverziju u stambenu upotrebu od objekata koji su izolovani u udaljenom selu. Ipak, ovaj pristup treba primeniti uz dužno poštovanje prema potrebi da se obezbedi poljoprivreda, šumarstvo i druga bitna zanimanja stanovnika u otvorenom selu.

Istorijski obrazac sela će takođe biti uzet u obzir. Kada je plan konverzije predložen u šemi naselja, njegov uticaj na karakter i izgled određenih konzerviranih oblasti biće razmotren.

041

044

042

Različita uređenja šema naselja

Opšti principi projektovanja prilikom konverzije

1. Razumevanje prirode, značaja i kontekst. Ovo mora da se obuhvati kroz sve predloge za popravke, korišćenje ili menjanje. To je obično u obliku procene uticaja i precizan detaljan pregled da se utvrdi tačan odnos strukturnih članova.

2. Poštovanje arhitektonskog i istorijskog interesa objekta i njenog okruženja. Počinje se pažljivim uparivanjem upotrebe i objekta, istrage moguće alternativne upotrebe i usvajanje prve najmanje destruktivne. Najmanje destruktivna upotreba je obično trenutna upotreba, koja može biti prostor za skladištenje. Postoji stav protiv stambene konverzije bilo kog ambara ili poljoprivredne zgrade koji su od istorijskog ili arhitektonskog značaja jer je to obično najdestruktivnija upotreba.

3. Uspostavljanje balansa između praktičnih uslova novog korišćenja i zaštite specijalnog značaja ili značaja farmskog objekta i njegovog okruženja. Korisnici moraju da prihvate ograničenja koja nameće ovakva vrsta objekta i stvore kompromisno rešenje kako bi se zadržao karakter i značaj objekta.

3.1. Konverzija ambara ima sledeća ograničenja :
–  situacija treba da ostane ruralna i poljoprivredna. Parking namenjen industrij, zajednici i korisnicima restorana može biti problem. Klasična okućnica, bašte, rezervoari ulja i goriva, linije za pranje nisu na pogodnim mestima
– ograničen nivo osvetljenja zbog potrebe da se očuva neprekidan spoljni izgled
–  veliki otvoreni volumen zbog potrebe da se zadrži utisak dvorane

4. Postizanje visokih standarda projektovanja i izrade. Veština i znanje onih koji su kvalifikovani i iskusni za očuvanje istorijskih objekata su od suštinske važnosti u usklađivanju novog korišćenja za zgradu, procenu uticaja promena i sprovođenja pažljivih i odgovarajućih popravki.

5. Minimiziranje gubitka i intervencije u značajnom istorijskom materijalu. Istorijska materijalizacija i struktura zgrade otelovljuje njen karakter i interes i njihovo zadržavanje je od ključnog značaja. Ovo uključuje originalne drvene grede, cigle i instalacije i montažu, kao i sve naknadne promene, rasporeda i instalacija koje su identifikovane kao važne za razumevanje upotrebe objekta. Istraživački crteži će pomoći da se sagleda mogu li neki novi otvori biti smešteni u moderno ili izmenjeno okruženje. Bilo mezanin ili prvi sprat treba da bude samonoseći da bi se izbeglo preopterećenje originalne strukture. Popravke bi trebalo vršiti na licu mesta da se izbegne rekonstrukcija i treba da bude identičan u vezi drvne vrste, projektovanja i metode izgradnje.

6. Obezbediti dovoljno detalja objekta za procenu.

Problemi projektovanja prilikom konverzije

1. Maksimalna dnevna osvetljenost bez narušavanja karaktera objekta. Osvetljenost u mnogim farmskim dvorištima nije bila od značaja, ali orijentacija otvora na objektu jeste. Izazov za projektanta je da uvede potrebnu dnevnu svetlost sa minimalnim ili nikakvim izmenama na omataču objekta. Ambari mogu da koriste svetlost koja ulazi kroz velika vrata u sredini broda, koristeći zastakljenje u pažljivo određenom šablonu koje se nalazi sa unutrašnje strane vrata, tako da u toku dana pruža maksimalnu osvetljenost a vrata se mogu i zatvoriti i tako povećati procenat privatnosti. Sanitarne prostorije mogu biti i bez dnevne osvetljenosti. Krovni otvori su neprihvatljivi. Krovna svetla se mogu koristiti samo ako su dobro skrivena. Panel od patentnog zastakljivanja sa nereflektujućim staklom ponekad se uspešno koristi. Uredno i prihvatljivo rešenje za male otvore mogu biti prozori koji su smešteni pod strehom ili duga uzana traka ispod nadstrešnice zamenjena tamnim staklom.

034

015

033

Primeri uspešno rešenog problema dnevne osvetljenosti

2. Otvoreni enterijer , impozantne razmere i dugih linija vidika. U svakom projektu treba se očuvati otvoreni prostor i zapremina ambara, uključujući brodove koje treba ostaviti nesmetano vidiku, bez ubačenih novih struktura kao što su stepenište, pregrade i različite podne obloge. Objekti koji su vezani na neki ambar mogu se koristiti za stvaranje manjih prostora prepuštanjem drvenih greda i tu se mogu formirati otvori bez narušavanja tradicionalnog izgleda.

3. Zadržavanje istorijskih karakteristika. Farmski objekti uvek čuvaju dokaze o svojoj nekadašnjoj upotrebi, uključujući vratanca, ventilacione proreze, podove vertikalne podele vrata, koje doprinose njihovom istorijskom značaju. Sve se ovo treba uključiti i u konačnu konverziju.

048

040

Detalji koji svedoče istoriju objekta

4. Uticaj na okruženje. Povezanost objekta i neposrednog okruženja mora ostati netaknut. Seoski ambari predstaljaju izazov zadržavanja kontinuiranog protoka pejzaža do objekta bez ikakvih vidljivih granica. Granice i spoljne strukture treba da budu jednostavne i utilitarne.

5. Očuvanje materijala i završne obrade. Ovo bi trebalo zadržati što je više moguće. Svaki uvedeni materijal treba u potpunosti da odgovara originalu, i nikako reciklirani. Zamena daščane obloge sa fasade sem ako nije oronula može umanjiti vrednost objekta. Završna obrada bi treblo biti u crnom katranu, ali je prihvatljiva i crna mat boja. Otvori se boje istom bojom kao i spoljašnji zidovi kako ne bi narušili kontinuitet fasade. Što se tiče manjih objekata, otvori se tradicionalno boje u belo ili zeleno. Prilikom čišćenja površina bilo koje abrazivno sredstvo može dovesti do velikih oštećenja omotača objekta.

RAZMATRANJE PROJEKTA

Većina novih upotreba će imati i neke servisne zahteve i potrebe u skladu sa „ Građevinskim pravilnikom „. Dok neki zahtevi “ Građevinskog pravilnika “ mogu biti relativno fleksibilni jer zgrada već postoji i razumno je da joj je potrebno usavršavanje, kao što je stepen izolacije, neki zahtevi su više opterećujući, kao što je protivpožarni put. Zato što to može imati implikacije na održivost predložene upotrebe i količine promena u zgradi, obim radova treba da bude identifikovan u ranoj fazi i uključen u procenu uticaja u zahtevu za saglasnost.

Nametanje savremenih standarda i tehnika prema “ Odobrenim dokumentima deo L “ nije prikladno. Obično izgradnja modernih objekata je projektovana tako da se voda skuplja i proliva, dok tradicionalni objekti apsorbuju vodu a zatim isparavaju. Kombinacija ove dve metode gradnje može dovesti do značajnog oštećenja prouzrokovan prodiranjem vlage. Deo L2.9 – 2.11 prihvata da istorijske građevine zahtevaju drugačiji pristup od savremenih zgrada i da su neke fleksibilnosti neophodne za ublažavanje potencijalnih konflikata između zgrade i očuvanja energije.

Kada se izrađuje energetski proračun za istorijske zgrade, treba uzeti u obzir da postoji značajna ušteda energije u ponovno korišćenoj zgradi nego u novoizgrađenoj što rezultuje po pravilu pet do deset godina osvetljenja i grejanja prosečanog doma.

Potreba za grejanjem zahteva neke promene i često je to uvođenje jednog dimnjaka. Iako nije idealno rešenje, jer je itaknut nagib krova, uspešno rešenje je postaviti ga na negoj manje važnoj padini, a završnu obradu odraditi u mat crnoj ili tamno sivoj boji. Mogu se postaviti na uzvišenjima koja su daleko od puteva kako se ne bi javila potreba za maskiranjem. Najpogodniji sistem grejanja je podno grejanje, jer ne postoje na vidljive tacke i ostavlja istorijske strukture netaknutim.

Obezbeđivanje energetske efikasnosti i izolacije na što benigniji način moguće je u većini istorijskih objekata i lakše je prilagoditi ih prilikom konverzije. Najefikasniji ali i potencijalno štetni načini poboljšanja se mogu vršiti kroz izolaciju krova (obezbeđivanje dobre ventilacije i izbegavanje tranzitne kondenzacije), promenu bojlera u kondenzacioni kotao, recikliranje sive vode i kišnice, korišćenje pasivne prirodne ventilacije umesto klime, izbegavanje kondenzacije na površini i unutar strukture (koristeći prirodne materijale kao završne obloge), zasenjivanje drvećem i smanjenje svetlosnog dobitka i gubitak toplote teškim zavesama ili minimiziranjem veličine otvora. Dozvoljeno je korišćenje solarnih panela i foto – ćelija, ali se moraju maskirati. Za svaku instalaciju koja je vidljiva neophodna je dozvola, pa čak i za satelitsku antenu koja i pored dozvole mora biti zamaskirana.

UREĐENJE LOKACIJE

Postavka tradicionalnih poljoprivrednih objekata je sastavni deo njihovog interesa i karaktera. To su zgrade u njihovom okruženju, a ne samo same zgrade, koje su značajane u smislu očuvanja. U svakom slučaju, dakle, cilj treba da bude da se zadrže prostorne karakteristike okruženja, kao i bilo koja funkcija koju poseduje a koja je od interesa.

Neke lokacije su u potpunosti ili trajno podeljene na manje celine. Iako je poželjno da se podele zadrže iz istorijskih razloga, stvaranje više pod – celina treba izbegavati, naročito ako je nova namena javna. Ovo uključuje izbegavanje velikih kamenih ograda kao obeležavanje vlasničkih teritorija ili sekundarne vozačke staze, jer stvaraju nekontinualnu sliku pejzaža. Granične strukture kao što su žive ograde, zidovi i tradicionalne ograde i kapije, koje zatvaraju prostor oko farme poseduju istorijski značaj i to je oprema od posebnog značaja sama po sebi. Ova oprema takođe poseuje estetsku vrednost, stvara vizuelnu vezu između objekata i pomaže u stvaranju samostojećeg prostora.

Težnja ka poštovanju i iskorišćavanju ovih vrednosti od samog početka, kao i očuvanje graničnih struktura je osnova za postizanje prihvatljivog pplana konverzije. One koje postoje treba zadržati gde je potrebno popraviti ih ali na identičan način.

Nove strukture mogu biti prihvatljive, ali se moraju ojačati postojeće karakteristike i da budu izrađene na način koji je kompitabilan sa lokalnim materijalima i metodama izrade. Ziovi od betonskih blokova nikako nisu odgovarajući, ali ograde od plastičnih lanaca i drvene ograde sa ukrasnim panelima su prihvatljivi. Što se tiče živih ograda, one bi treba da budu od autojtnih vrsta, a ne ukrasne i nikako zimzelene. Strukture i funkcije koje su obično povezane sa stambenim objektima i prostorima, kao što su letnjikovci, vidikovci i plastenici ne odgovaraju karakteru poljoprivrednih objekata i njihovom uređenju lokacije. Osim ako nisu zaštićeni postojećim zidovima ili objektima, ili se nalaze na neupadljivoj poziciji. U tom slučaju njuhovo uvođenje ne bi trebalo da predstavlja problem i može biti prihvatljivo.

050

053

003

Detalji uređenja lokacije

PROBLEM DIVLJIH ŽIVOTINJA

Pitanje očuvanja divljih životinja je naročito važno u razmatranju buućnosti istorijskih poljoprivrednih objekata. Takva razmatranja kreću od solitarnih pčela u jazbinama od mekog maltera pa sve do ambarskih sova u prostranim krovnim šupljinama. Njihovo očuvanje je od velike važnosti, ali to je idealno za leglo slepih miševa (svih 16 vrsta koliko koje se nalaze u ovoj zemlji), ptica gnezdarica (posebno ambarskih sova i čiopa) i kućnih kuna i njihova pojava se mora prijaviti i ne smeju se proterivati jer su zaštićene odredbama “ Zakona o divljim životinjama i selu “ iz 1981 , “ Propisima o staništima „. iz 1994. i “ Seoskog turizma i putnih propisa “ iz 2001. U principu to znači da se treba obratiti pažnja na dve stvari : apsolutna sigurnost da se njihovi ćivoti neće poremetiti tokom gneždenja i sezone parenja, i pronalaženje rešenja da se osigura njihovo nastanjivanje i da ne budu ugroženi radovima i aktivnostima.

Neophono je rešiti ovaj problem pre nego se preda molba za odobrenje konverzije, jer se kasnije mogu javiti velike izmene u samom projektu. Osim toga, u ličnom je interesu podnosioca molbe da ovo reši, jer uznemiravanje života ovih vrsta se smatra krivičnim prekršajem kao što je ubistvo, povreda ili zatočeništvo ptica, uzimanje gnezda ili jaja, ometanje gnezda ili legla, ili ometanje putanje leta.

Suštinski prvi korak je utvrđivanje da li je neka od zaštićenih vrsta prisutna, tako da bi trebalo da se teži ka dobijanju ekološkog sertifikata koji izdaje stručni konsultant u što ranijem roku. Podnosilačeva obaveza je da poseduje ovaj sertifikat a specijalistu može naći u “ Prirodnoj Engleskoj “ ili Savetu. Ako je neka od zaštićenih vrsta pronađena tokom istraživanja objekta, onda se mora naći rešenje premeštaja koje neće uticati na život same vrste i tek zatim nastaviti sa daljim istraživanjem.

O molbama za objekte u kojima su pronađene zaštićene vrste mora biti obaveštena “ Prirodna Engleska „. Da bi podržala projekat “ Prirodna Engleska “ mora biti uverena da će predložene mere smanjiti i ublažiti uticaj objekta na život vrsta. Ekološki sertifikat pokazuje kako će se slepi miševi i ptice zaštiti tokom radova, kako će se štetnost i ometanje života minimizirati i koje rešenje je uzeto kako bi se osiguralo dugoročno stanište. Ako bilo koja od olakšavajućih mera za život zaštićenih vrsta podrazumeva radnje koje su zabranjene zakonom divljih životinja (kao što je uklanjanje legla slepih miševa), građevinska dozvola se mora tražiti od Ministarstva za životnu sreinu, hranu i ruralne poslove.

Mnoge tradicionalne farme se nalaze na lokacijama koje su potencijalno idealne za održavanje velikog broja divljih vrsti, tako da iako ekološki sertifikat pokazuje odsustvo nekih zaštićenih vrsti, uvek je poželjno razmotriti koje uslovi se mogu obezbediti za nastanjivanje retkih autohtonih vrsta. Ne samo ptice i slepi miševi, već leptiri i moljci, žabe i daždevnjaci, vilin konjici i pčele, i mali sisari poput ježeva, poljskih miševa i specijalnih vrsta miševa.

004

056

054

055

Neke od zaštićenih vrsta

PRIMERI

1. Golublje gnezdo, Bude , Severni Konvol, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo

Tradicionalna vikend kuća, koja je deo velikog projekta konverzije celokupne farme sa svim njenim pratećim objektima. Objektu je promenjena namena u hotelski kompleks. Ovaj otvoreni plan apartmana je odrađen po najvišim standardima, ručno izrađenom kuhinjom i vratima za vrt. Spolja veliki vrt ima pogled na otvoreno selo i nudi savršeno mesto za opuštanje.

001 002 003 004

2. Kancelarije za “ MIPS doo“, Voćna farma, Čitering, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo

Lokacija je smeštena pored deonice auto puta A10. Obuhvatala je ruinirane agrarne objekte i glavnu kuću. Ambar Voćne farme je odrađen je sa drvenom nosećom konstrukcijom i opekarskom ispunom zidova. Ambaru su dodane dve prizemne jedinice . Tako je uz ambar spojena prizemna štala, što je odrađeno u drugoj fazi konverzije.

Južno proširenje je planirano kao recepcija sa komunikacijama koje vode do prvog sprata glavnog ambara. U istočnom proširenju smešteni su glavni generator, oprema i postrojenje. Prizemlje sadrži kancelarijski prostor, salu za sastanke i prostorije shodne radu firme. Prvi sprat je odrađen kao otvoreni kancelarijski prostor.

the-fruit-farm-barn

the-fruit-farm-barn2

the-fruit-farm-barn4the-fruit-farm-barn3

3. Suri, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo

Objekat se nalazi na starom imanju, ima centralni prostor raspona od 7,62 m i strane koje su idealne za stvaranje spavaćih soba, kupatila, kuhinje i trpezarije, a pri tom u svakoj prostoriji su jasno izraženi strukturalni elementi.

barn-house-exterior-sketches

Masivno zakrivljen lebdeći hodnik po sred ovog ambarskog doma, spušta spiralno stepenište u prostor prizemlja koje je inače celo linearno.

barn-living-spiral-stairs barn-home-white-staircase

Vidljiva drvena konstrukcija vlada mnogim prostorijama i akcent je postavljen na njoj jednostavnim belim dekorom koji se javlja na zidovima i ispunama između rogova.

 barn-kitchen-dining-bedroom barn-upstairs-bathroom-remodelbarn-house-conversion

ZAKLJUČAK

Tradicionalni poljoprivredni objekti su najzastupljeniji tip istorijskih objekata na selu. Nisu bitan faktor samo za mesto i lokalne posebnosti, već predstavljaju i veliki ekonomski resurs svojom sposobnošću da se prilagode novim namenama. Restrukturieanje poljoprivrede i druge ekonomske i demografske promene u selima može biti pogubno za istorijsku simboliku nekog predela, ali ako se tom problemu priđe sa velikom posvećenosti respektom prema njihovom značenju može se obezbediti zadržavanje istorijskog interesa i doprinos okolnoj sredini.

006

Autor: Stepan Jevtć

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s